Kada kuvaš ručak vodiš računa o tome da svakom članu porodice pripremiš njegovu omiljenu hranu? Voliš kada se ljudi lepo osećaju u tvom društvu? Kada te koleginica na poslu zamoli da joj učiniš uslugu, odmah izlaziš u susret, čak i onda kada imaš previše svog posla? Ako ljudi ne traže od tebe na direktan način nešto, onda pokušavaš da pogodiš šta bi im prijalo i gledaš da im ugodiš? Osećaš se dobro onda kada je drugima dobro? Kada su drugi zadovoljni onda si i ti zadovoljna?
Potrebe i želje drugih su važniji od tvojih? Ne voliš da govoriš ne? Neprijatno ti je? Ponekad se ljutiš zato što si uvek ti ta koja pomaže, koja će uraditi, koja je uvek tu? Međutim, ti ćeš ponovo staviti druge ispred sebe. Tada se osećaš vrednom, tada zaslužuješ ljubav? Nekada osećaš da imaš previše zadataka i obaveza? Na sto strana si rastrzana? Ponekad misliš da je ovo stvarno previše, ali ipak, nešto te tera da i dalje ugađaš drugima?
Gde si ti u celoj ovoj priči? Šta je ono što bi ti volela? Koje su tvoje potrebe? Šta ako kažeš ne? Šta bi se desilo onda kada bi sebi ugodila umesto drugih?
