Članstvo u porodici stičemo rođenjem, brakom ili usvojenjem. Članove naše porodice povezuje ono što se desilo u prošlosti, zadaci u sadašnjosti, kao i budućnost kojoj težimo. Povezuju nas i emocije koje se prožimaju čak kroz nekoliko generacija, kao i krvna, zakonska i istorijska veza. To je ono što jednu grupu ljudi koja živi pod istim krovom čini porodicom.
Niko ne može birati porodicu iz koje potiče. To je prosto dato. U njoj stičemo prva saznanja o sebi, drugima i svetu. Učimo kako da uspostavimo odnose, kako da komuniciramo sa drugima, kako da mislimo, rešavamo probleme, postupamo i kako da regulišemo emocije. Usvajamo vrednosti, porodična pravila i još mnogo toga. Kasnije ova iskustva ponesemo sa sobom i kada osnujemo sopstvenu porodicu prenesemo ih na sledeću generaciju. Tako porodica opstaje kroz vreme.
Ponašanje članova naše porodice utiče na nas, ono nas oblikuje, ali isto tako i naši postupci utiču na ostale članove. Kada je uticaj porodice pretežno podržavajući ona će pozitivno uticati na naš razvoj, a sa druge strane može i da nas sputava. Nema savršene porodice. Postoje porodice koje su manje ili više funkcionalne.
Kakva god da je bila porodica iz koje potičemo, ne možemo je zameniti, ukinuti. Jedino možemo da preispitamo ono što smo „nasledili“ i da menjamo naš odnos prema tom nasledstvu.
