Osobe koje teže savršenstvu imaju velike ciljeve i visoka očekivanja prvenstveno od sebe, ali i od drugih. Preveliki zahtevi se najčešće odnose na ocene, kasnije na posao, ali mogu da se ispolje i u drugim sferama života.
Perfekcionisti su zadovoljni kada su postigli maksimum, kada je sve savršeno i bez greške. Naravno, to se graniči sa nemogućim i zato su takvi pojedinci često nezadovoljni i frustrirani. Kritički su nastrojeni prema sebi i drugima, zato što uvek nađu nešto što bi moglo da bude bolje.
Koren ovakvog pristupa nalazi se u njihovom detinjstvu. Njihovi roditelji su imali visoka očekivanja od njih dok su bili mali. Mama i tata su bili zadovoljni samo onda kada bi njihova deca dobijali najbolje ocene. Ako dete ne bi ostvarilo vanserijske rezultate, roditelji bi upućivali oštre kritike ili bi se ponašali prema detetu na takav način da se ono oseća neprihvaćenim. Takva deca su rano naučila da su dobra samo onda kada postignu izvanredne rezultate, odnosno da zaslužuju ljubav kada su savršeni.
Sećam se jedne devojčice, koja je tada imala 11 godina. Pred svakom proverom znanja neutešno je plakala, zato što se toliko plašila da neće uspeti. Bila je prestravljena od ideje potencijalnog neuspeha, a inače u dnevniku su se ređale samo i isključivo najbolje ocene. Toliko je bila anksiozna da je svaki put bila velika muka da uopšte započne proveru znanja. Mi koji nemamo takav pristup stvarima, možemo misliti da zbog jedne srednje ocene iz biologije neće svet propasti. Ali, ako gledamo iz ugla devojčice, koja misli da od rezultata na kontrolnom iz biologije zavisi celokupna vrednost njenog bića, dakle ona vredi ako dobije najbolju ocenu ili ne vredi ako ne dobije najbolju ocenu, onda nam je jasno da je ulog velik, a ponašanje devojčice je razumljivo.
Kada takvi tipovi ljudi odrastu i tada hoće da ostvare savršenstvo i žele da budu uspešni. Sve daju od sebe da na najbolji mogući način reše zadatke, obraćajući pažnju na sve detalje. Rezultati su im izvanredni, ali preveliku količinu vremena i energije potroše na to da urađeno bude iznad proseka. Skloni su da odugovlače da započnu stvari ili da odustanu od onoga u šta su krenuli, zato što se plaše da neće moći da ostvare savršeni rezultat, pa će se saznati da u stvari oni nisu dovoljno dobri.
Naravno, u redu je težiti izvanrednim rezultatima i ostvariti velike ciljeve, ako takve osobe odustanu od unutrašnje prisile da sve bude savršeno, bez greške i ako znaju da su oni dovoljno dobri i onda ako nisu savršeni.
